KAKO OJAČATI IMUNITET?

Imuni sistem u našem organizmu ima vrlo važnu ulogu, štiti nas od   mikroorganizama (bakterija, virusa, gljivica) koji kada uđu u naše telo uzrokuju bolest. Da bi sistem uspešno delovao potrebno je  da nase telo bude u ravnoteži i harmoniji. Imuni sistem je upravo to – Sistem, a ne samostalna jedinica. Na to utice način života, životne navike, ishrana, životna dob, fizički napor, psihički stres i drugi faktori.

Ukoliko je naš imuni sistem oslabljen, želimo da ga ojačamo, a ako je dobar  želimo da ga sačuvamo. Zato je potrebno da preduzmemo sve mere prevencije i promenimo loše navike. Prva linija odbrane je zdrav način života.

 POČNIMO SA ZDRAVIM NAČINOM ŽIVOTA

1. Ishrana i imunitet

Nedovoljno hranljivih materija u ishrani, takozvanih „mikronutrienata“ prisutno je i u najrazvijenijim zemljama sveta. A, upravo nedostatak cinka, selena, gvožđa, fosfora, vitamina A, B, C, D i E menja imuni sistem ljudi.

Zato je važno obogatiti našu ishranu. To nije teško postići. Kozumirajmo raznobojnu biljnu hranu, voće i povrće, namirnice od celog zrna i smanjimo unos masne i slatke hrane koja radi protiv nas. Ključ je u raznovrsnosti. Svaka namirnica sadrži jedinstvenu kombinaciju hranjivih materija i najbolji način da ih sve iskoristimo, a da izbegnemo jednoličnost, jeste da se hranimo raznovrsno. Takođe je važno koristiti što više hrane u neprerađenom obliku (sveže voće i povrće u obliku salata), jer neprerađena hrana sadrži mnogo manje soli, a mnogo više hranjivih materija kojih nema u prerađenoj hrani.

Namirnice koje obiluju brojnim vitaminima i mineralima i jačaju imunitet su: morske alge, ehinacea, djumbir, beli luk, gljive raiši i šitake, zeleni čaj, sladić, limun, pomorandža, itd. Više o namirnicama možete pronaći ovde:

2. Koristiti nezasićene DOBRE masti

Izbaciti zasićene masnoće i u ishrani koristiti samo nezasićene DOBRE masti. Naučna istraživanja ukazuju da je jedna od najzdravijih ishrana MEDITERANSKA ISHRANA, a osnovu te ishrane čini mononezasićeno MASLINOVO ULJE, koje zajedno sa drugim nezasićenim uljima imaju višestruko pozitivno dejstvo na kardiovaskularni sistem i pomažu u borbi protiv upalnih procesa u organizmu. Upale se smatraju glavnim uzročnikom skoro svake hronične bolesti, od bolesti srca, pa do dijabetesa, reumatizma i raka.

3. Važno je održavati telesnu težinu

Održavati telesnu težinu i kontrolisati krvni pritisak. Osim što utiče na izgled i osećanja, prekomerna telesna težina opterćuje kardiovaskularni sistem i zglobove. A, i masne naslage pojačavaju upale i menjaju nivo hormona u organizmu, što je početak nekih drugih zdrastvenih problema. Kontrolisanjem telesne mase, smanjujemo rizik od visokog pritiska, oboljenja jetre, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, nekih ginekoloških problema, oboljenja mišića i zglobova i mnogih vrsta raka.

4. Uticaj fizičke aktivnosti na imunitet

Redovna fizička aktivnost je jedan od glavnih stubova zdravog života. Poboljšava kardiovaskularni sistem, smanjuje krvni pritisak, kontroliše  telesnu težinu i time doprinosi do generalnog zdravlja i stabilnog imunog sistema. Fizička aktivnost je posebno važna jer poboljšava cirkulaciju, koja dozvoljava ćelijama imunog sistema da se kreću po telu i da efikasnije rade svoj posao. Redovno vežbati i šetati po čistom vazduhu (najmanje 30minuta fizičke aktivnosti dnevno ili napraviti 10.000 hiljada koraka dnevno.

5. Alkohol piti u malim količinama

Alkohol ima različite efekte na telo, uključujući i na imuni sistem. U plućima, na primer, alkohol oštećuje ćelije zadužene za otklanjanje patogenih organizama iz naših disajnih puteva. Takođe, alkohol može da pokrene zapaljenje želudca i da uništi dobre bakterije koje žive u želudcu i crevima.

6. Obavezno isključiti pušsenje

Pušenje oštećuje i uništava antitela u organizmu. Antitela nam pomažu da se odbranimo od mikroorganizama, ali s’ obzirom da pušači imaju manji broj raspoloživih antitela, češće su podložni infekcijama (kao što su pneumonija i grip) i sporije se opravljaju od bolesti nego nepušači. Rane i povrede vezane za sport se takođe sporije leče i zarastaju nego kod nepušača. Pušenje takođe smanjuje nivo zaštitnih antioksidanata (kao što je Vitamin C) u krvi, koji su zaslužni za suzbijanje slobodnih radikala ili ćelija koja uzrokuju rak.

7. Uticaj stresa na imunitet

Moderna medicina je počela da daje na važnosti povezanost uma i tela. Različite teskobe, kao što je uznemiren stomak (takozvana „nervozna creva“), grčevi, gastritis, gubitak ili povećanje apetita, pa čak i srčane bolesti su povezane sa posledicom emotivnog stresa. Dugoročno izlaganje stresu oslabljuje organizam i izaziva imbalans u ćelijama imunog sistema i time otežava organizmu da se odbrani od štetnih mikroorganizama.

Aktivnosti koje pomažu u redukovanju stresa su meditacija, fizička aktivnost, yoga, ili koja god aktivnost koja Vam pomaže da se opustite.

8. Uticaj sna na organizam

San i imunitet su usko povezani. U nedostatku sna, organizam ima nedovoljno vremena da se odmori i zbog toga slabi. Kako orgnaizam slabi, tako slabi i njegova sposobnost da se odbrani od štetnih agenasa. Te zbog toga imate potrebe da spavate duže kada ste bolesni. Tada organizam skuplja snagu da se odbrani od mikroorganizama i da se oporavi.

Odraslim ljudima je potrebno oko 7 sati sna. Ukoliko imate problema sa spavanjem, ograničite korišćenje elektronskih uređaja pred spavanje, jer plava svetlost emitovana sa ekrana telefona, kompjutera ili televziora utiče na naš prirodan bio-ritam.

9. Sprovoditi osnovne mere higijene 

Prva linija odbrane je držati mirkoorganizme podalje tako što sporvodite redovne mere lične higijene. Zaustavite infekciju pre nego što počne. Redovno perite ruke. Prekrijte ruke i nos maramicom kada kijate, ili kijajte u rukav.

 Zaključak

Kada je neko izložen štetnim agensima, telo imuni sistem reaguje napadajući i ubijajući strane patogene. Generalno, što je zdraviji i jači organizam i njegov imuni sistem, brže i bolje će se odbraniti od štetnih mikroorganizama (bakterija, virusa, gljivica). Dakle, čuvajte svoj organizam, hranite se zdravo, redovno vežbajte, dovoljno spavajte i kontrolišite stres.

Na kraju, treba istaći da najnovija naučna saznanja pokazuju da je za zdravlje i imunitet važna energetska ravnoteža. Svi problemi sa težinom, poremećaji ishrane, bezvoljnost, bolesti i infekcije imaju korene u nekom poremećenju energije. Protok pozitivne energije i zdrava hrana učiniće vas zdravim i snažnim. Protok negativne energije i loš izbor hrane učiniće vas umornima i bolesnima. Zato, čuvajte vašu telesnu energetsku ravnotežu, budite srećni, pozitivni i to će biti vaš najjači pokretač ozdravljenja, sprečavanja infekcija i podmlađivanja organizma.

autor: dr Slobodanka Babić